BMW Flota 
Rentiranje opreme 
Moto Ture 
Pravac: Sever
Zahtevnost rute: lagana
Predviđeno trajanje: 1 dan
Ukupno vreme u vožnji: 3h10min
Ukupno km: 144
Mi motociklisti nismo neki ljubitelji ravnice, pravca i nedostatka hlada. Prirodno stanište motocikliste su planinski putevi, po mogućstvu bez puno saobraćaja. Valjda se zato Fruška gora i našla usred Panonske nizije u Vojvodini, da bi navela motocikliste da obiđu i ove skrivene bisere Srbije.
Evo našeg predloga:
Pođi iz Beograda starim Novosadskim putem preko Stare Pazove i Inđije.
Na izlasku iz Inđije na lokaciji Keltsko selo obavezno napraviti kratak predah i vratiti se u daleku prošlost. Jedno staro Keltsko selo je oživljeno i vredi ga videti.
Nakon Keltskog sela idi u pravcu Novog Sada i u Maradiku stani u Monogram, restoran i hotel. Kratak predah za kaficu, a zatim levo ka Maradiku i Krušedolu. Dok voziš i neosetno se penješ na Iriški venac osetićeš mirise ravnice, vazduh sa mirisom uljane repice i bagrema.
Nailaziš na stari manastir Krušedol. U dvorištu manastira je izvor uvek hladne pijaće vode. Taman za okrepiti se! Dok obilaziš manastir Krušedol znaj da je to spomenik od izuzetnog istorijskog značaja, podignut u XVI veku. Na prostoru oko tebe u dužini 50km, širine 10km, nalazi se 16 manastira. Svaki nosi neku svoju priču, koju ti nećemo reći. Nešto moraš i sam da istražiš. Znamo da će ti to biti zanimljivo.
Nastavi dalje putem ka Irigu i uskoro ćeš videti put ka Neradinu i Grgetegu. Idi tuda u pravcu Manastira Grgetega, a zatim ka Velikoj Remeti. U okviru manastira Velika Remeta obavezno poseti etno park istog imena. Retka prilika je pred tobom da se nadišeš potpuno čistog vazduha, da uživaš u tišini, ali i zvucima prirode.
Idemo dalje na vidikovac Iriški venac, odakle puca pogled na ravnu Vojvodinu i Novi Sad. Sledeći vidikovac je Zmajevac, a zatim nastavi u pravcu Pavlasovog Čota, pa sve do Sofijinih izvora na teritoriji sela Ležimir.
Stomak ćete podsetiti da je vreme za ručak! Idi nazad u pravcu Zmajevca, dolaziš na raskrsnicu Iriški venac i skrećeš desno. Posle par stotina metara stižeš do restorana Lugarnica. Atmosfera starog lovačkog doma sa drvenim stolovima i rustičnim stolicama obećava da se nešto ukusno krčka u kuhinji.
Preporučujemo lovački gulaš i lovačke kobasice. Uz to može i čaša vina iz srca Fruške gore od fruškogorskih bećara. Portugizer!
Vinski eksperti su bili malo nepravedni prema ovoj sorti, za razliku od svih putnika namernika koji su kročili ovde. Portugizer se uglavnom gaji u Nemačkoj, Austriji i na Fruškoj gori! Zovu ga još i mlado vino ili Svatovsko vino-Svatovac. Ovo vino svakog putnika natera na dalje istraživanje vina iz lokaliteta Fruške gore.
Bio star ili mlad, obrok uz Portugizer će te naterati na nastavak ove avanture. Idemo iz Lugarnice desno ka manastirskom putu. Stani kraj TV tornja i pogledaj. Kad bi TV toranj mogao pričati, rekao bi ti da je bio i veći i lepši, ali bombardovanje Srbije je tu uzelo danak. Dalje manastirskim putem izbijaš na Banstol i stari Novosadski put.
Odatle polako nastavi levo planinom odakle puca pogled na Dunav i vozi ka Sremskim Karlovcima.
Živopisnu arhitekturu ovaj gradić nasledio je još iz vremena Habsburške monarhije. U njemu je čuvena Karlovačka gimnazija koja postoji od 1791. godine, sa bihatom bibliotekom koja broji oko 18000 knjiga! Tu je i Patrijaršijski dvor, riznica srpske kulture!
Srpski pesnik Branko Radičević, jedan od najboljih i najčuvenijih đaka Karlovačke gimnazije najlepše opisuje Karlovce: “Ovde možete da lajete na zvezde, pijete vodu iz glave lava i ručate sa pogledom na Dunav!”.
Karlovci su bogati vinom, Karlovci su naša mala Francuska!
Zastani i smesti se u hotel Dunav, a zatim prošetaj do vinarije Bajilo. Ako želiš dublje da otkriješ Srbiju, istoriju, vreme SFRJ (Socijalistička federativna republika Jugoslavija) onda samo pogledaj desno u vinariji i videćeš stare autentične fotografije. Videćeš podmornicu na fotografijama kao i gospodina Predraga, vlasnika vinarije. Slobodno ga pitaj o fotografijama i polako uz čašu Bermeta saznaj sve što te zanima.
U Karlovcima gde god staneš i upitaš bilo šta naći ćeš i odgovore i prijatelje.
Večeraj u duhu starih dobrih vremena u restoranu hotela Dunav, a kad smo već kod Dunava ovde valja probati soma na žaru ili možda Kaluđersku papriku!
A za kraj preporuka za jedan sjajan desert “Kruška Romana“ – kruška kuvana u vinu, punjena plazmom i šlagom, prelivena čokoladom. Originalni recept kuvara.
Veče neka teče lagano kao i Bermet.
Dok sediš u prestonici vina, kulture i uživaš u mirisima Dunava, znaj da tvoje nepce uživa u vinu koje se pilo i na Titaniku!
Tajna je da se u Bermet dodaje i pelin kao i jos mnogo drugog začinskog bilja. Svaka vinarija na teritoriji Fruške gore ima svoj jedinstveni recept, tako da svuda postoje oscilacije u ukusu, a idu od odličnog do fenomenalnog!
Pravac: jugoistok
Zahtevnost rute: lagana
Predviđeno trajanje: 1 dan
Ukupno vreme u vožnji: 3h40min
Ukupno km: 252km
Cilj je što pre pobeći iz grada. Izaći na auto-put da bi ukrao od dana još koji minut ili sat, koji ćeš pokloniti Dunavu.
Idi na izlaz iz grada autoputem E75 i vozi do isključenja Požarevac. Dalje nastavi magistralnim putem preko Beranja, Srednjeva i Ponikvi do Golupca.
Na izlasku iz sela Radoševac sa leve strane ćeš ugledati naše more! To je mesto gde je reka Dunav najšira. Zapahnuće te miris slobode i miris Dunava. Ruža vetrova koja se tu dešava kreće da pravi zabunu i da svakog motociklistu-turistu teži da dovede što bliže reci. Parkiraj gde ti je srcu najdraže i spusti se na Dunav. Potraži mesto za kafu i predah, koje ti je najlepše (preporuka za kafanu Zlatna Ribica).
Ukoliko si se zadesio u toku leta na ovoj destinaciji, ovde možeš uživati i u kupanju na reci ili sunčanju na obali.
Dok uživaš u predahu spremi se da vidiš jednu od najlepših atrakcija na Dunavu. Na svega 4km od tebe nalazi se Golubačka tvrđava-Golubački grad. Po spisima koji svedoče pominje se još 1335. godine. Upravitelj tadašnji je bio mađarski feudalac Nikola Banfi. Međutim do dana današnjeg ostaje nepoznanica ko je i kada podigao ovo velelepno utvrđenje na Dunavu.
Na tebi je da obiđeš 10 kula Golubačke tvrđave i ukoliko želiš da tamo otkriješ bogatu istoriju ovog utvrđenja.
Nakon posete tvrđavi, put te uvodi u predeo najveće i najduže evropske klisure. Đerdapska klisura (Demir kapija), prirodna granica između Srbije i Rumunije, u dužini od 100km i sa 40 kulturnih dobara-potopljenih lokaliteta! Ujedno ovo je i nacionalni park Đerdap.
Čuveni osmanski putopisac Evlija Čelebija opisuje klisuru:
„Od svih pomenutih Demir kapija, najveća se muka muči u Dunavskoj Demir kapiji, u kojoj se svake godine razbiju tolike stotine brodova i podavi toliko tisuća ljudi!“
Prilikom izgradnje hidroelektrane Đerdap 1 (nalazi se na Dunavu između Tekije i Kladova) slučajno se došlo do zanimljivih iskopina. Analizom se utvrdilo da je na ovom prostoru pre 8000 godina nastalo prvo organizovano sedalačko naselje u Evropi!
Miroljubivi dunavski alasi tada su ovde oformili kulturu i naselje koje je trajalo 2000 godina. Lokacija se naziva Lepenski vir. Ceo lokalitet i svi ostaci su premešteni na sadašnju lokaciju koja je ispod staklene kupole na svega nekoliko kilometara ispred tebe.
Na ulasku u Donji Milanovac je pravo vreme za ručak. Ko god da je šef kuhinje i šta god da se sprema, ukus je uglavnom odličan iz prostog razloga jer je prisutan začin koji se sam dodaje. Dunav će tako dobro začiniti i riblju čorbu i smuđa sa roštilja da će ti sigurno stomak odavde otići zadovoljan. Ovde je riba uvek sveža i ukusna.
Uz sjajnu domaću atmosferu, gde se često čuje „Oj Dunave, Dunave moje more nad tobom mi najlepše sviću zore“ (pesma srpskog pevača narodne muzike Predraga Gojkovića-Cuneta) sa sve plavo belim kariranim stolnjacima, blagim povetarcem i mirisima reke moglo bi se desiti da odmor ovde potraje i koji sat duže. Naša preporuka je restoran Lepenac.
Nakon ručka nastavi pored Dunava u pravcu Tekije. Uz put videćeš dosta organizovanih tura čamcima po reci.
Poseti obavezno Trajanovu tablu!
„Ja Imperator Cezar, sin božanskog Nerve, Nerva Trajan Avgust, pobednik nad Germanima, veliki pontif, četvrti put postavljen za tribuna, otac domovine, konzul po treći put, planine je isklesao i postavio grede od kojih je napravljen ovaj put“.
Ovaj natpis na latinskom jeziku isklesan je na steni širine 3.2m i visine 1.8m. Natpis je posvećen rimskom caru Trajanu koji je sagradio most preko Dunava na rimskom putu, čiji ostaci postoje i danas.
Naspram Trajanove table na Rumunskoj strani reke nalazi se Decebal.
Kamena skulptura isklesana u steni, niža samo 6m od Kipa slobode u Njujorku. Isklesano je lice Decebala, poslednjeg dačanskog kralja). Skulputura je napravljena samo da bi provocirala rimskog imperatora.
Nakon tesnaca Đerdapa, Dunav kreira oblik konjske glave. U tom meandru sa desne strane reke je Kladovo.
Na samom ulasku u grad je tvrđava Fetislam. Nastala u srednjem veku od strane Turaka osmanlija koji su joj dali ime Bedem ili „pobeda islama“ – Fetislam.
U Kladovu možeš posetiti arheološki muzej Đerdapa koji se nalazi u centru grada.
Nego… da skoknemo čak do Palestine!
Znaš li da se u gradu Kfar Saba u Izraelu jedna ulica se zove Kladovo? To nije slučajno.
U Kladovu ispred gradske biblioteke i naspram spomenika Vuku Stefanoviću Karadžiću, nalazi se spomenik po imenu Mirna luka.
1939. godine, spasavajući se od holokausta, oko 1200 Jevreja je krenulo na veliko putovanje do Palestine. Nakon Beča i Bratislave ukrcali su se na brod Uranus. Kod Budimpešte na sred reke su se ukrcali na tri jugoslovenska broda Car Nikola, Car Dušan i Кraljica Natalija. Stigli su samo do Prahova – tromeđe između Rumunije, Bugarske i Jugoslavije. Rumunske vlasti nisu dozvolile prolaz kroz njihovu teritoriju. Zima duga i hladna, Dunav se ledi. Vratili su se nazad do Kladova. Domaćini su zaslužili ulicu u Izraelu i to sve govori o njihovom gostoprimstvu. Mirna luka Kladovo je bilo do 19. septembra 1940.
Tada su otišli uzvodno i stigli nakon nekoliko dana u Šabac. Jedna manja grupa uspela je da dobije palestinske vize i bezbedno je otišla u spas. Ostali nisu dočekali živi kraj Drugog svetskog rata.
Ukoliko želite prespavati u Kladovu – preporuka je hotel Aquastar Danube.
Pravac: Jugozapad
Zahtevnost rute: prosečna
Predviđeno trajanje: 1 dan
Ukupno vreme u vožnji: 5h45min
Ukupno km: 282km
Potrudite se da što ranije izađete iz grada i izbegnete gužve. Krenite ka zapadu. Proćićete kroz Ostružnicu, Umku, Obrenovac, Stubline, i preko Uba i Blizonja dalje ka Valjevu.
Pre Valjeva obavezno svratiti u malo selo puno istorije. Brankovina.
Po istorijskom značaju ovo malo selo je u rangu kao i Beograd, Novi Sad ili Niš.
U Brankovini je rođen Ljuba Nenadović (srpski književnik). Ovde je odrasla naša najveća pesnikinja Desanka Maksimović, a prva slova je učila ovde u novoj školskoj zgradi. Ovde je rođen i prota Mateja Nenadović (srpski prota, diplomata, političar i vojvoda u Prvom srpskom ustanku). Crkva Svetih Arhanđela je zadužbina prote
Mateje. U okviru crkvenog dvorišta nalaze se kućice „Sobrašice“.
Jedinstveni primerci narodnog graditeljstva koji su odlično sačuvani. Ima ih ukupno pet, sagrađene su u 19. veku. Narod se okupljao u njima prilikom raznih svetkovina,
sabora ili crkvenih praznika.
Nestvarno lepa i pitoma Brankovina mogla bi te zadržati i previše. Idemo dalje.
Pravac Gradac!
Uz huk rečice Gradac kod Ilovačića vodenice vreme je za kratak predah uz kaficu.
U našem narodu većina gradova se vezuje uz neku reč koja je kroz istoriju najkraće opisala taj grad. Narodna pesma kaže: „ta Valjevska podvala, i Šabacka čivija, i Užička burgija, i Čačanska kirija i Podgorska rakija….“ antagonizam između dva ključna grada zapadne Srbije – Valjeva i Šapca je u narodu najizraženiji. Legenda za koju se ne zna ni kada je nastala kaže:
Krenuli svatovi iz Šapca da „uzmu“ mladu čak u Užice. I geografija im namesti Valjevo na pola puta. U to vreme na konjima i konjskim kolima Valjevo je bilo taman za odmor i spavanje. Šapčani nakon celodnevnog lošeg puta vidno umorni. Kažu da su u Tešnjaru (stari deo Valjeva) odseli u gostionici. Okupiše se tu dovitljivi Valjevci i načiniše gostoprimstvo Šapčanima. A što se tu popilo rakije… Kažu da je u potocima tekla. Ujutru Šapčani umorni i mamurni krenuše dalje za Užice. Valjevci ostadoše nešto da se domunđavaju i smišljaju, kako bi mogli da im podvale u povratku i da se zajedno na kraju ismeju.
Nakon što Čivijaši (Šapčani) uzeše mladu u Užicu, u povratku opet šta će kad moraju, odsedoše u Valjevu. Nisu oni ni slutili šta ih čeka. Da jesu, ne bi tu bilo odmaranja. Valjevci napravili svadbu! U mahali drma trese na sve strane! Stigoše Šapčani i pridružiše se Valjevcima u slavlju. Rakija opet u potocima teče. U neko doba jedan razborit i učeni Valjevac reče da se mlade povuku i odu da odmore. Ni po jada da Valjevci nisu muškarca maskirali u mladu! Šapčani ne sluteći, prihvatiše predlog sa oduševljenjem. Šta je dalje bilo… kažu da se ujutru celo Valjevo grohotom smejalo. A u Šabac je samo mlada otišla nasmejana.
Poseti Tešnjar ali…pazi se Valjevske podvale!
Izlađi iz grada i krstari živopisnim Povlenom ka Bajinoj Bašti.
U selu Zarožje zastani. Znaš li da srpski jezik ima jednu reč koju je dao mnogim svetskim jezicima?
Vampir.
Milovan Glišić (srpski pisac) u jednoj svojoj pripoveci kaže, Sava je bio imućan trgovac stokom i vodeničar. Zaljubio se u mnogo mlađu devojku, zaprosio je, ali ga je ona odbila. Bes i ljubomora zaslepiše Savu te on odluči da je ubije. Kad su to saznali meštani Zarožja, ubiše Savu i zakopaše ga van sela i van seoskog groblja.
Ali legenda kaže da se Savo povampirio i davio svakoga ko je dolazio da melje žito u njegovu vodenicu. Dok nisu pronašli Savin grob meštani su živelu u strahu. Savu su proboli glogovim kocem. Jedna leptirica je tada izletela iz groba. Kažu da to znači da Savo i dalje posećuje vodenicu. Na bučnoj rečici Rogačici u sred lepota Povlena nalazi se Savina vodenica i otvorena je za posete. Ako smeš skreni kod „MIF PETROL“ benzinske pumpe levo ka vodenici i put će te dovesti.
Posle samo 7 km naići ćeš na izvor ledene Bukove vode. Voda je pitka i okrepljujuća. Na samo 250 m odatle je vidikovac „Kapija Podrinja“. Sigurno ćeš se osetiti kao na krovu Srbije.
A sada pazi na kilometražu. Na tačno 22 km odatle na ulasku u Bajinu Baštu videćeš našu čuvenu kućicu na Drini. Sa tvoje desne strane prizor koji će ti ostati jedna od najlepših uspomena.
Grad pred tobom nosi ime Bajina Bašta. Više legendi se ispreda o imenu, ali kažu da je Bajina Bašta od Baja Pivljanina (istaknuta istorijska ličnost XVII veka),a susedna Ljubovija od bega Ljubovića. Mnogi toponimi u Srbiju su vezani za predanja i istorijske ličnosti. Sam Njegoš (srpski pravoslavni vladika i vladar) je Baja opisao:
„Tri serdara i dva vojvode
Sa njihovo trista sokolovah,
Soko Bajo su trideset zmajevah
Mrijet neće dok svijeta traje!„
Naime:
Najveći broj stanovnika Bajine Bašte poreklom i starinom je sa prostora Crne Gore, sa brda i iz Hercegovine. Tu je Bajovo ime ostalo jako utisnuto u svest kao simbol otpora Osmanlijama i kao simbol srpske borbe za slobodu.
Bajina bašta u zagrljaju dve lepotice, reke Drine i planine Tare predstavlja dragulj tvog putovanja. Vetar sa Tare i huk Drine prave savršen duet koji ti ispunjava čulo sluha kao neka rapsodija.
Predah za ručak u restoranu Tara u gradu. Stek Tara i teleća čorbica su naša preporuka.
Nastavi putem ka Perućcu i uživaj u pogledu na jednu od Bajino Baštenskih lepotica – Drinu. Nakon Perućca nastavi putem ka Mitrovcu na Tari. Dok gaziš asfalt, i uživaš u krivinama i brzim pravcima, znaj da se voziš rutom relija „Tara“ (memorijal Obrena Tešića – srpski reli šampion 1955-1996). Put te vodi ka Mitrovcu pa odatle na
Kaluđerske bare. Uživanje na Tari u čistom vazduhu i prirodi, vozeći se na dva točka su kao virtuozno sviranje violine. Bez želje za stajanjem. Neka te put odvede u selo Kremna. Selo poznato po Kremanskom proročanstvu (zbornik proročanstava tzv. Tarabića nastalo u Kremni, a sakupljeno i objavljeno zahvaljujući proti Zahariju) i
mistici vezanoj za događaje iz Kremana.
Dr. Radovan Kazimirović najbolje opisuje Kremane:
“ Okolina Kremana je kao neka beskrajna bašta išarana četinarima, koji kao da bruje u večitom povetarcu jednom neprekidnom harmonijom u kojoj sve živi, sve sija, sve treperi radošću i srećom. Horizont unaokolo isprekidan je na pojedinim mestima Šarganom i Čigotom kao ogromnim saksijama zimzelena i pred očima pruža beskrajne vidike čak do Durmitora i Avale…Priča se da su nekad u Kremnima bili i letnji dvori Nemanjića.”
Obiđi kuću Tarabića i istraži mistiku ovoga mesta.
Posle Kremne idemo putem Mokre gore u Drvengrad (idilično mesto nastalo u snovima jugoslovenskog scenariste, muzičara, reditelja, graditelja, profesora i
književnika Emira Kusturice). Drvengrad se teško da opisati. Jer on je baš negde između jave i sna. Možda java, možda film?! U svakom slučaju pravo mesto za spavanje i zasluženi odmor.
Takođe ovde možete uživati u autentičnoj hrani, prirodnim sokovima, blagodetima domaćih alkoholnih pića od šljive, dunje ili grožđa.
